Subota, heheh, jutro je, stiže naredba histerije, moraš kako ja hoću i točka, inače ćeš vidjeti što ja mogu … Dragi Bože, jadan Micek histerično se derinja šta hoćeš, pusti me na miru i onako sav jadan diže se i kaže nemoj se ljutiti moram da idem učiti rijeke ponornice – da umreš od smijeha! kao prvo ne kužim što bih se ja tu trebala ljutiti, u mojoj kući zapovijedam ja, a ne neko drugi, a kako sam mišljenja da Micek ne priprada mojoj kući, nisam baš skužila kaj bi se ja trebala tu ljutiti, no valjda Micek zna.

Budući da je siroče dobivao i prije takve naredbe preko mobitela, skužila sam samo jedno valjda misli da ja to prihvatim i shvatim kad dođe neka naredba da on siroče mora to istrčati i odraditi, nazdravlje samo naprijed Micek, ne branim ja tebi ama baš ništa, ja sam provela prekrasan dan i bez tvoje rijeke ponornice ) Ručala sam vani, provela prekrasan dan – ha i došlo konačno proljeće, prihvatila se poslije svog posla i uživala u danu.

A u petak je bil neoboriv – dosta meni svega idem ja saditi krastavce kod mame – rekoh idi zlato ja ću te poduprijeti svim snagama, čak nabaviti i GMO sjemenje, najsvježije iz uvoza, u čemu je problem? Poželiću puno sunca, vode da što bolje rastu, od srca mu želim krasan poljoprivredni život.

Pitaju se ljudi što mu je, ne kuže kako je provoditi život po nečijoj direktivi, kako je kad želiš biti omiljen u društvu a ti moraš po zapovijedi izvršavati što ti se kaže – sad i nemože ni 5 minuta kasnije – nije njemu lako, strašno je to. Naređenje je stiglo sa najvišeg mesta.  Iz podzemnog skloništa zla! Micek jedino kaj nije skužio da ga mobitel naredbe odvukoše od života pravac u tamu, kad shvati bit će kasno.